Materijali - šta treba da znate

- MATERIJALI – ŠTA TREBA DA ZNATE -

Da li spadate u one kupce koji svaku stvar izvrnu da nadju etiketu gde piše sastav materijala? Da li kupite stvar bez obzira šta pročitate na njoj?

U mnoštvu tekstilne robe koja se danas može naći u našim prodavnicama vi birate ono što zadovoljava  vaše kriterijume. Najpre nam oko traži i odabira ono što volimo ili ono što smo već negde videli kao popularno i to tražimo (zato postoji marketing). Sledeća je boja koja nas pridobija. Tad se ruka hvata za vešalicu i najpre odokativno odmeravate model tj kroj a onda opipavate materijal. Ako to „prodje“ , sledeće je da pogledate sastav materijala i tek onda odlučujete da probate komad.

Ali šta zapravo tražimo od etikete i šta nam znači ono što pročitamo?

Nije za očekivati da prosečan kupac zna mnogo o tekstilu i tekstilnim vlaknima. Ipak, većina to pažljivo gleda. Prihvaćeno je mišljenje da postoje prirodni i veštački materijali i to je mnogima osnovni argument pri kupovini. Smatra se da ako je prirodni materijal on će biti prijatniji, zdraviji i kvalitetniji. „Veštački“ materijali, ili kako se još  popularno (i često pogrešno) zovu „sintetika“ nisu mnogo omiljeni jer se smatra da u njima koža ne „diše“.

Šta je zapravo tačno?

Ono što svako može da primeti je da se materijali razlikuju po sezonama. U sezoni proleće-leto preovladjuju pamuk, lan  i viskoza. Pamuk je potpuno prirodan materijal i kao takav nezamenljiv. Lan takodje raste u prirodi  i veoma je nošen zbog sposobnosti absorpcije. Viskoza je poznata kao prirodni materijal ali mnogi ne znaju da kao takav ne postoji u prirodi. On se hemijskim putem dobija iz celuloze ili otpada od pamuka.  Svi su oni popularni jer se od njih prave lagane i prozračne tkanine koje imaju moć upijanja, što je prednost u toplim danima.

Ovi materijali nisu zastupljeni u zimskim kolekcijama jer nemaju termalna svojstva. Oni se nose do tela (majice, veš, košulje..) ali ne čine sezonsku zimsku odeću. Zimi je najpopularnija vuna i ona dugo bila osnova zimskih materijala. Ona je dobar izolator, čuva toplotu (ali i štiti od nje) i ima mnogo drugih dobrih osobina, čak je smatraju i lekovitom.

No, prirodni materijali, pored dobrih osobina, imaju i mnoge nedostatke. Mnogo se skupljaju,  peckaju, grebu, nisu otporni na visoke temperature, teško se održavaju i sl. Zato kad kupujete viskozu, računajte da se može skupiti čitav jedan broj, vuna čak dva, lan se gužva, nisu elastični i sl. Svila, recimo, iako prefinjen i veoma cenjen materijal, formira tako gusto tkanje da uopšte ne propušta vazduh. Nije čudno što se koristi za izradu padobrana.

E tu sad uskaču veštačka vlakna. Iako tkanine od čistog poliestera i sličnih veštačkih vlakana mogu biti manje prijatne za nošenje, one poseduju izuzetna svojstva pri odrzavanju, lako se peru, manje gužvaju, ne skupljaju se i nisu skupe za proizvodnju. Tako se došlo na ideju da se prirodna i veštačka vlakna spoje i da se dobiju tkanine koje imaju sva najbolja svojstva od oba. Tako smo pamuk, dodajući elastin/likru,  učinili elastičnim, vunu i lan manje grubom i sl. „Mešavine“ se manje skupljaju, lakše peru, lakše peglaju, bolje stoje uz telo, duže traju a i dalje zadržavaju sva ona dobra svojstva prirodnih materijala. „Zimski“ materijali naročito se sve više prave od mešovitih vlakana jer se obično ne nose uz telo a dosta su jeftiniji za proizvodnju. Ako još uzmemo u obzir da su tehnike obrade i dorade tekstila značajno uznapredovale, veoma je teško opipom otkriti koje tkanine nisu od prirodnih vlakana. Mekoća i prijatnost na dodir je danas postalo svojstvo mnogih veštačkih tkanina i zato preuzimaju primat u svetskoj tekstilnoj industriji.

Na žalost, naše tržište je preplavljeno dosta lošim materijalima, mahom poliesterskim. Vuna se može naći samo u tragovima i ne retko ćete se iznenaditi čitajući etiketu o sastavu. Džemperi jedva da sadrže neki procenat dok štofovi za kapute mogu biti potpuno bez vune. Naravno i cena im je niska. Dok se po našim selima vuna baca, mi uvozimo jeftine, nekvalitetne proizvode velikih industrija. Sve je uslovljeno  ekonomskim faktorima i sve je globalno.